Својом историјом, местом где је стасала у Шафариковој улици у старом језгру Београда и местом где је доживела пуну афирмацију - у новобеоградском блоку 28, наша школа представља симбол модерног школства. С друге стране, због њене сеобе са једне на другу обалу реке Саве, наша школа помало подсећа на оне цркве из легенди које су се преко ноћи премештале са једног на друго место.
Почетком школске 1973/74 године, новосаграђена школа је отворила своје двери и своје светле и простране учионице ученицима и наставницима којима је предато здање необичног архитектонског решења (архитекта Јанез Лајовиц), попут детелине са три листа. Била је то најмодернија школа у ондашњој Југославији у којој је било места за око 1200 ученика.
Радни век започела је у Шафариковој улици број 8, у здању у коме је данас Специјална школа за децу са оштећеним видом "Драган Ковачевић". Прво звоно у тек саграђеној школи огласило се 12. октобра 1954. године. Након што је 1963. године је преименована из у осмогодишње у основну школу, своју просветну мисију завршава у старом Београду. Главни град, који је већ одавно прекорачио на леву обалу Саве, нагло се ширио. Новоизраслим стамбеним блоковима била је потребна школа. Одлучено је да се тај важан задатак повери наставном особљу школе "Радоје Домановић".
Напоменимо још да се у школском дворишту налази бронзана биста Радоја Домановића. Постављена је поводом двадестпетогодишњице постојања школе, а дело је вајара Небојше Митрића. Поред ње налази се биста курира Драгана Ковачевића.